Sijalice Hella H4

Moja Niva je proizvedena 2002. godine i do danas je imala fabričke sijalice. Jedna je nažalost otkazala. Rusi su ugrađivali sijalice marke Philips na kojima je pisalo i „Made in Germany“. Očigledno, znali su šta je dobro. Međutim, ja nisam uspeo da nađem iste takve pa sam poverenje poklonio marki Hella. Ne treba puno komentarisati to ime kada se govori o elektrici na vozilima. Videćemo kako će se pokazati. Iskoristio sam priliku da po prvi put operem farove iznutra. Iako su delovali sasvim čisto i pre toga, ipak je očigledno da su stakla dobila na prozirnosti i da reflektujuća površina ima više sjaja.

Hella H4

Svetlo je sasvim belo

Hella sijalice

 

Automatski zatezač lanca za Nivu – ISAI

Nedavno sam na Internetu naleteo na neku rusku firmu koja proizvodi automatske mehaničke zatezače lanca za ruska vozila. Zainteresovalo me to i posle duge prepiske mailovima pristali su da mi pošalju. Danas je paketić stigao.

ISAI zatezač lanca

Ovaj zatezač eliminiše nedovoljnu zategnutost lanca i njegovo karakteristično „testerisanje“ koje je posebno izraženo zimi prilikom starta hladnog motora. On automatski doteže lanac tokom rada i nema potrebe za periodičnim dotezanjem kao sa fabričkim zatezačem. To kaže teorija, odnosno ruski sajtovi.

Ja sam svoj zatezač kupio kod firme „СиличЪ“ iz Ekaterinburga. www.silich.ru
. Proizvođač je ISAI. Evo i njihovog sajta: http://isai-shop.ru/

Na video snimku se može pogledati kako oni ispituju kvalitet ovih delova i kako zatezač funkcioniše.

Za sada će ugradnja  zatezača malo sačekati, jer standardni još uvek funkcioniše bez problema. Planiram da zamenim zatezač prilikom sledećeg dotezanja lanca.

Nažalost, nisam našao ni jednog uvoznika ovih zatezača u Srbiji pa je dostava išla poštom, a plaćanje PayPal-om. U Rusiji su automatski zatezači dosta popularni i ima nekoliko tipova i konstrukcijskih rešenja. Jedan od njih je Pilot. Ja sam  se ipak odlučio za ISAI jer jedino on u kontinuitetu drži lanac zategnutim. Recimo, kod Pilota je zatezanje „stepenasto“. Takođe, mnogi vozači novih Niva u Rusiji izbacuju hidraulični zatezač lanca i stavljaju mehanički, tj baš ovakav. Razlog je što se na niskim temperaturama ulje u motoru toliko zgusne, da zatezač u prvim sekundama rada motora ne može da održi lanac dovoljno zategnutim. To rezultira lupanjem lanca.


Snimak sam napravio jednom prilikom kada je lanac bio labav, a nisam bio siguran po zvuku šta je u pitanju. Bio je to zvuk lupanja lanca o plastični klizač. Baš kako se na snimku čuje.

Sve ovo što napisah, temelji se na znanjima koja sam pokupio od vozača iz Rusije koji su isprobali ove zatezače. Svoj sud ću izneti kada ovo budem isprobao 😉

Graničnik za vrata

Posle višegodišnjeg korišćenja i nebrojeno mnogo otvaranja i zatvaranja vrata, ovaj graničnik je otkazao. Jednostavno, primetio sam da nema karakterističnog krckanja kad se vrata otvore, niti da usporavaju pred kraj otvaranja. Ovo je opasno jer nesmotrenim potezom vrata mogu da se otvore previše, pa da se dodatno i limarski oštete.

Originalni graničnik vrata za nivu nisam uspeo da pronađem po razumnoj ceni u Nišu. Jednostavno, smatram da ne vredi tih 700din koliko mi je traženo. Nabavio sam od Samare za 250din vrlo sličan mehanizam. Naravno nov. O razlici ću kasnije.

Prvo treba skinuti stari graničnik, pa da počnem:

Skidam ukrasnu plastiku sa ručke za otvaranje tako što iznutra gurnem malim šrafcigerom njene žabice. Gotovo.

Onda ručka za prozor. Skida se izvlačenjem plastičnog prstena koji je njen osigurač.

Da bi se on izvukao, mora se osloboditi maleni plastični zub. Treba gurnuti neki nož ili tanji šrafciger između ovog osigurača i prstena koji ide do tapacira. Evo zuba koji to drži

Onda skidamo rukohvat koji drže tri šrafa i imamo još samo tapacirung.

Naravno, pre toga vadimo zvučnik (ko ima 🙂 ).

Sad treba biti pažljiv. Prstima poduhvatimo tapacir i povučemo.

Upotreba bilo kakvih pomagala može izazvati grebanje farbe, a to ne želim. Takođe, ovo ne treba raditi kada je napolju jako hladno jer su žabice od plastike, stvrdnu se i lako ih je uništiti pri vađenju. Bolje je raditi po suncu.

I vrata su otvorena 🙂

Pažljivo uklonimo zaštitne folije. Odvijemo dva šrafa ključem 10 i izbijemo na gore osovinicu koja drži graničnik vrata za „A“ stub vozila.

I graničnik je napolju. Kvar: pukla opruga od zamora materijala

Obrnutim redosledom sve vratimo kako je i bilo. Dobro je iskoristiti priliku i podmazati mehanizam prozora i brave. Pogotovo točkiće preko kojih ide sjala od podizača.

Ima dva gore, i dva dole. Da bismo došli do gornjih točkića, mora se skinuti hromirana donja lajsna pored stakla. Posle ovoga, prozor će se mnogo lakše i tiše otvarati i  zatvarati.

Razlika između graničnika od Nive i od Samare je samo u dužini šipke koja reguliše otvorenost vrata. Sa graničnikom od Samare, vrata se otvaraju nešto manje nego ranije. Meni je to i trebalo, tim pre što su ovo suvozačeva vrata s kojima često rukuju drugi, pa je bolje da se na bezbednom rastojanju zaustave i od prepreke i od prednjeg blatobrana. Ovako nekako

Bolje nešto manje otvaranje, nego ozbiljno oštećenje zbog nečije nepažnje ili nemara.

Na kraju je bitno sve zaštitne folije vratiti  kako su stajale da nebi voda ulazila tamo gde ne treba i da bi se smanjio šum vazduha pri većim brzinama. Još jednom podsećam da je ovo prilika u kojoj ne treba štedeti WD-40. Nije loše očistiti i drenažne rupice u dnu vrata, a zadim i po donjem rubu s unutrašnje strane vrata poprskati WD. Ne može da škodi, a neko vreme će odbijati vlagu.

Na kraju, ne mogu da se ne zahvalim prodavnici „Auto Beli“ iz Niša (018 / 203 334)

Toliko u ovoj epizodi.

 

 

 

 

Dupla cev auspuha

Posle 11 godina i 122 000km dupla cev je popustila. Pojavila je rupa prečnika 3-4mm na njoj ali se to jako negativno odrazilo na zvuk. Zavarivanje je moguće ali kratkotrajno rešenje. Zato sam nabavio novu cev proizvođača „Kiler“ iz Zemuna. Odmah da kažem: nisam oduševljen njihovim proizvodima ali se na tržištu teško nalazi bilo šta drugo. Tačnije i sa takvim kvalitetom koji imaju i dalje su najbolji na tržištu. Njihovi proizvodi su od aluminiziranog lima, dok postoje i auspusi koji su od običnog lima, pa su farbani. Takvi traju najkraće. Moja iskustva sa „Kilerom“ vezana su za zadnje lonce koji na oko izgledaju lepo ali efekat prigušenja buke je minimalan. Isto je i sa srednjim loncem.

Da se vratim na posao. Najpre treba osloboditi kraj duple cevi. To se radi tako što se prvo rastave zadnji i srednji lonac, a zatim se cev srednjeg lonca rastavi od duple cevi. Tu počinju problemi. Lako je odviti četiri šrafa koji drže duplu cev za izduvnu granu ali nema dovoljno mesta da se dupla cev izvadi. Udara u gornje oscilujuće rame i nemože da izađe. Nedostaju milimetri ali ne može.

Naizgled, nemoguća misija. Posle brojnih pokušaja nisam uspeo da izvučem cev. Onda sam otpustio šraf na desnom nosaču motora sa donje strane. Nisam sasvim odvio navrtku, već je ostavio pred kraj šrafa, kako kasnije nebih imao problem pri montaži.

Onda sam podigao desni točak, podmetnuo oslonac ispod prednjeg diferencijala i spustio auto s dizalice. Evo mesta oslanjanja

Time se dobio efekat da je motor malo odignut od auta pa samim tim i udaljeniji od ramena. Rezultat je dodatnih nekoliko milimetara prostora koji su nedostajali za vađenje cevi sa izduvne grane.

I taman kad je sve već izgledalo lako, pojavio se novi problem. Nova prepreka. Cev  ne može da se izvadi iz motornog prostora ni na dole ni na gore. Na gore smeta puno toga, a na dole balans-štangla. Morao sam da je skinem. I konačno cev je napolju.

Primetna je razlika između fabričke i nove „Kiler“ cevi. Najveća razlika je što se kod „Kilera“ dve cevi spajaju u jednu desetak centimetara ranije. Za sada, čini se da to ne utiče na rad motora i snagu.

I konačno je nova cev legla na svoje mesto. Naravno i novi dihtung.

Zbog razlike u geometriji nove i stare cevi, čini se da bi nova cev mogla da se zameni i bez podizanja motora, no o tom po tom, za koju godinu 🙂

Utisci su za sada pozitivni. Zvuk je baš onakav kakav treba da bude – prilično podseća na zvuk novog automobila kojie se meni jako sviđa.

Na kraju da napomenem da posle ovakve intervencije ne treba da iznenadi dim iz motornog prostora. Naime, ova cev se zagreva do visokih temperatura, pa sva masnoća od hvatanja rukama ali i farba na varovima moraju da „obgore“. U tom cilju sam pustio da motor radi nekih 5 minuta na osrednjem gasu sve dok dim nije nestao. Zatim, uživanje u novim kilometrima sa Nivom može da počne 😉

 

Reatest plinskog uređaja

Moja Niva ima ugrađen plinski uređaj koji je upisan u saobraćajnu dozvolu. Od ugradnje je prošlo pet godina, pa je po važećim propisima bilo neophodno da se izvrši kontrolni pregled uređaja za pogon na TNG, takozvani reatest. Bez toga nije moguće registrovati auto.

Procedura ide ovako: Prvo treba pripremiti vozilo za pregled. Tu odmah nastupaju komplikacije. Jedni tvrde da može ovo, drugi da mora ono, treći bi da okrenu bocu ovako ili onako. Najblaže rečeno, vlada pometnja. Moguće je da majstori koji se bave plinom ne znaju sve pojedinosti ali ništa manje nije verovatna ni opcija da namerno komplikuju kako bi dodatno zaradili na nečemu što inače nebi moralo da se prepravlja.

Malo sam se raspitao na Internetu, pogledao Pravilnik o ispitivanju vozila, obišao par majstora… Naravno, nisam ni planirao da intervenciju prepustim bilo kome, već isključivo servisu „Vitanova“ iz Niša. Ali radoznalost je prevladala. Pitao sam u jednom drugom servisu. Čovek je bio ozbiljan kada je rekao da boca mora da se okrene popreko u gepeku (sada je uzdužno), da se odigne od poda, da se izmenjaju sva creva i još ko zna šta. Cena bi bila 60€. Naravno, čim je spomenuo preokretanje boce odmah sam znao da me više neće videti. Majstor Ljubiša u servisu „Vitanova“ je gvirnuo u gepek, pa pod haubu i odmah dao dijagnozu. Samo preko boce dodati još jednu traku. Creva za plin dam već bio sam zamenio homologovanim, pa nije trebalo menjati ih ponovo. Lako smo se dogovorili za termin i cenu. Uradili su posao, dali izjavu i toliko od njih.

Sledeći korak je odlazak u AMSS-CMV na poligonu za auto škole u Nišu. Da bi se tu uopšte ušlo u razmatranje bilo je neophodno noću kod portira zakazati pregled auta. I sa zakazanim terminom, čeka se od ujutru. Kontrolori koji tamo rade su priča za sebe. Nervoza i neljubaznost na nivou. Neki fini stariji čovek je u zahtevu za atestiranje napisao naziv svog vozila „Ford“ ćirilicom. Lik kome je predao taj formular se bukvalno drao na čoveka. Zašto ćirilicom, pa kako, pa ovo, pa ono… Neko drugi je napisao Zastava Koral umesto Zastava CRTICA Koral. I opet, isti radnik. Umesto da jednostavno stavi crticu, vikao je na čoveka kao da je učinio ne znam šta. Srećom, mene su prozvali „samo“ dva sata nakon početka rada. Inače za sat vremena pregledaju dva vozila, iako slikanje ne traje duže od pet minuta. Svako vozilo mora da se popne uz rampu visine oko jedan metar da bi ga slikali odozdo. Za nivu to nije neki problem ali ostalima su smrdele lamele i dimile se gume.

Konačno je počeo da gleda moj auto. Prva reč mu je bila „kuka“. -Šta? Kaže, imaš kuku na autu. Moraš da je skineš ili da doneseš papire od nje. Inače, kuka je tu već deset godina. Ima svu dokumentaciju, bila je izdata i treća tablica  i  upisano sve u staru saobraćajnu. Ali lik zapeo da moram da je skinem. Ja mu lepo kažem da sam došao na atest plina i kako sam mogao da znam da vučna kuka ima ikakve veze s tim. Ubeđivali smo se. Na kraju sam mu rekao da nije problem da je skinem odmah ali da ću je takođe odmah i montirati. Tada je odustao. Slikao je auto iz više uglova. Čak je zapisao i brojeve sa guma. Odštampali su mi potvrdu o ispravnosti tng uređaja i uredno naplatili 6000din.

Iz medija san čuo da imam pravo na besplatan tehnički pregled za taj iznos. Pitao sam i rekli su da imam zaista pravo. Međutim, tehnički pregled je u selu Malošište koje je udaljeno (po njihovim rečima) 15km od NIša. Osim toga, ne znam ni gde je ali nije ni bitno. Njihov je bezobrazluk to što šalju na tehnički tamo gde znaju da niko neće ni otići. Prosto je neverovatno da AMSS ne može da pronađe bliže tehnički pregled, nego mora baš taj i baš tamo negde. Takođe, i nalepnica koja se lepi na B stub vozila je od običnog papira, pa joj je rok trajanja do prve kiše ili do prvog pranja auta, zavisno šta nastupi pre. Za 6000din bar je mogla da bude plastificirana, a ne da jurimo po knjižarama folije i koješta kako bismo je sačuvali koliko toliko.

Sve u svemu, i to smo prošli. Usledilo je čekanje na tehničkom u Svrljigu, pa čekanje u policiji… Konačno, zalepio sam registracionu nalepnicu 🙂 . Ukupna cifra je negde oko 30 000din za plinski deo, odlaske u Niš, registraciju Nive i prikolice. Pri tom, ja se ne osećam ništa bezbednije nego ranije ali nek im bude.

Idemo dalje, dan za danom, za Nivinim volanom…

Automatsko paljenje svetala

Vozačima Nive poznat je način rada oborenih svetala. Mana fabričkog rešenja je što svetla mogu ostati uključena i kada nije dat kontakt, pa se može desiti da Vam na parkiranoj Nivi ostanu upaljena oborena svetla. To za posledicu ima pražnjenje akumulatora i nemogućnost startovanja motora. Zato je kod Nive potrebno svaki put (zbog zakona) paliti svetla na prekidaču i gasiti na kraju vožnje.

Ovo se jednostavno može prevazići pomoću dva releja, koji se kupuju u svakoj radnji sa auto delovima.

-materijal:
licnasta zica, nekoliko metara
dva releja
deset buksni
malo izolir trake
pola sata vremena 🙂

Izvadi se instrument tabla. Ima dva konektora: crveni i beli. Bitna je braon-bela žica iz belog konektora. Sa nje treba dovesti struju na kontakt 85 na oba releja. Kontakti 86 oba releja se vezuju na masu. Time se dobija pobuda releja kada alternator krene da puni, tj neposredno posle startovanja motora. Onda: izvaditi prekidač za paljenje svetla.

Dve tanke žice, crna i bela, su za osvetljenje prekidača. Nijh ne diramo. Zatim, posmatramo zelenu i plavu žicu. Spajanjem njih dve pali se kratko svetlo. Zato za njih povezemo po jednu žicu, pa te žice spojimo na preostala dva kontakta jednog od releja koje ugrađujemo. Možemo iskoristiti buksnu ispod zelene žice jer su ona i zelena žica povezane na isti lim. Isto to uradimo i sa roze žicom i ovom do nje. Dakle, povežemo sa njih žice, pa na preostala dva kontakta drugog releja. Time se obezbedjuje paljenje pozicionih svetala…. To je to u najkracem.

Princip rada je da kada alternator počne da puni, ova dva releja dobiju pobudu i imitiraju uključivanje prekidača. Sa gašenjem motora, prestaje i rad alternatora, releji gube pobudu i svetla se gase. Dobra strana ovaog rešenja je što farovi ostaju ugašeni za vreme verglanja, pa nema dodatnog opterećivanja akumulatora. Funkcija prekidača svetala ostaje neizmenjena -ako se on uključi tada se i svetla uključe, ali se ne isključuju automatski, već se prekidač mora vratiti u nulti položaj. Ovo je i logično jer su ugrađeni releji paralelno vezani sa prekidačem.

Evo kako ovo funkcioniše u praksi

Ja sam ovaj „izum“ ugradio 2009. godine i do danas radi bez greške.

Osvetljenje prekidača

Svaki dobar vozač mora u mrklom mraku znati da nađe svaki prekidač svog vozila. Međutim, nije na odmet ugraditi osvetljenje. Lepo je i korisno. Kod Nive su neki prekidači fabrički osvetljeni ali nažalost ne svi. Tako na primer, prekidač brisača i pumpice zadnjeg stakla nema osvetljen simbol na sebi, kao ni taster zadnjih maglenki. U fabrički prekidač zadnjeg brisača nije moguće postaviti osvetljenje jer simbol na njemu nije providan. Na sreću, potpuno je identičan prekidač od Yuga s tom razlikom da je simbol na prekidaču providan, pa ima smisla ubaciti sijalicu unutra. Ja sam umesto sijalica u svaki od prekidača postavio LE diodu. Kod zamene prekidača onim iz Yuga, neophodno je zadržati zadnji deo prekidača od Lade. Transplantacija je jako jednostavna. Ako se ugradi celokupan prekidač od Yuga, tada zbog razlike u rasporedu žica ima nepravilnosti u radu brisača i pumpice.